Srpski
Engleski
Ruski
Rumunski
Kineski
Kada se odlučite za kupovinu skija budite potpuno iskreni o tome koji je vaš skijaški nivo i kakva je vaša fizička sprema. Dobar prodavac će svakako znati koji model da vam zatim preporuči. Međutim, najbolje bi bilo da pre kupovine na nekom testu probate željeni model ili da pozajmite od prijatelja koji već poseduje isti. Jedno od rešenja je i rentiranje različitih modela skija na po jedan dan, kako biste videli koje vam najviše odgovaraju. Rezultat se često razlikuje od vaših pretpostavki i želja.
Nemojte birati skije po boji kako bi se uklopile sa odelom – ionako će biti prekrivene snegom 99% vremena.
Skije danas uglavnom dolaze u paketu sa vezovima, pa tako ne morate brinuti o izboru vezova.
OPŠTE INFORMACIJE
Duže skije su po pravilu brže (naravno, odnosi se na isti model skije). Kraće se skije lakše kontrolišu i lakše izvode kratke dinamične zaokrete, ali su i nestabilnije u pravolinijskoj vožnji i većoj brzini. Uzrok ovome je radijus skija, koji je obično veći kod dužih skija.
Uže skije se bolje ponašaju na uređenim i tvrdim stazama, dok su šire bolje po nešto mekšem snegu i lošijem stanju staza. Šire su takođe pogodnije za dubok sneg.
Naravno da je od modela do modela čak i unutar istih klasa velika razlika, da ne pričamo o tome kolika je razlika od jednog do drugog proizvođača. Različita konstrukcijska rešenja svake skije u sprezi s vašom pancericom prouzrokovaće različito ponašanje pri naizgled istim uslovima staze. Zato ponavljamo: probajte pre kupovine.
Skije se uopšteno mogu podeliti na početničke, rekreativne i takmičarske.
POČETNIČKI MODELI
Početnici će imati sreće s cenama. Osim što su jeftiniji, početnički modeli skija su lakši, savitljiviji i lakše je s njima započeti zaokret. Naravno da će se cena odraziti i na kvalitet materijala korišćenog za izradu skija. Rubnici početničkih modela se nešto brže habaju, pogotovo ako skijamo na ledenim stazama. Inženjeri su se, naime, vodili mišlju da ledene staze ionako nisu omiljen izbor početnika. Takve skije najčešće na sebi nemaju posebne antivibracijske mehanizme, ali pružaju skijanje s najmanje napora, pogotovo za početnike i one slabijih mišića. Tome doprinosi i jezgro skije, koje je najčešće izrađeno od kompozitnih materijala.
Budite oprezni pri odabiru dužine. Opšta je preporuka da odaberete skiju čija je dužina negde od vaše brade do obrva. Kada savladate osnove i počnete određene pokrete na skijama izvoditi automatski, možete razmišljati o boljim modelima. Do tada, viša klasa je bacanje novca. I ne samo to. Višu klasu skija ćete teže kontrolisati i tehnički i fizički. Optimalni radijus za početnike se kreće od 12-15m.
Za skijaše početnike koji su nešto krupnije građe (više od 90 kg) zbog vibracija i uvijanja skije preporučujemo skije iz sledeće kategorije.
NIŽI REKREATIVNI MODELI
Rekreativne skije imaju najveći raspon modela te otuda i podela u tri kategorije. Niži rekreativni modeli su namenjeni onima koji su savladali osnove skijanja i iza sebe imaju 15-20 skijaških dana. Takvi se skijaši već mogu s određenom dozom sigurnosti spustiti i niz crvene staze. Niže rekreativne skije su nešto tvrđe od početničkih i veće torzione krutosti, uz poneki konstrukcijski dodatak s ozbiljnijih modela, a koji se najčešće odnosi na napredniji način ublažavanja vibracija, bolje vezove i otporniji materijal rubnika. Samim tim su i nešto skuplje i bolje se ponašaju u zahtevnijim uslovima na stazi (led, hupseri, iskijan sneg...).
SREDNJI REKREATIVNI MODELI
Namenjeni su onima koji već nešto o skijanju znaju, iza sebe imaju bar 30-40 aktivnih skijaških dana, crvene im staze ne predstavljaju nikakav problem, ali ne žele trošiti previše energije u obuzdavanju skija. Ovakvi modeli su konstrukcijski napredniji i ovde se prvi put pojavljuje drvo u izradi jezgra skije. Takve su skije tvrđe, stabilnije i kvalitetnijih rubnika. Srednji rekreativci već u stvari znaju šta žele od skija i kakav im je stil vožnje. Ako vozite brze i dinamične zaokrete, tada ćete tražiti kraću skiju sa radijusima od nekih 12-14 m. Ako želite brzinu i stabilnost tada ćete ići na dužinu skije koja može biti i viša od vas, sa radijusima od 16-18 m na više. Ako vas, pak, najviše privlači skijanje u dubokom snegu, tada će vas zanimati šire skije koje nude dobru plovnost na ovakvoj podlozi. Uopšteno govoreći, u ovoj se kategoriji nalazi najveći broj modela koje skijaška industrija nudi i može se izabrati sasvim pristojan par skija po povoljnoj ceni. Većina iskusnih skijaša, koji na skijanje odlaze samo na sedam dana u sezoni, trebalo bi da izaberu neku od skija iz ove kategorije.
VIŠI REKREATIVNI MODELI
Namenjeni su znalcima, koji žele odličnu skiju vrhunskih performansi, a ne žele platiti marketinški forsirane takmičarske modele. Iza sebe imaju više od 50 aktivnih skijaških dana. Ovakvi modeli podrazumevaju skijaša koji već ima doteranu tehniku skijanja, redovnog posetioca crnih staza, bilo da se radi o skijašu koji preferira brze dinamičke zaokrete na uređenim stazama, bilo da se radi o onima koji uživaju u brzini, hupserima ili pak o onima koji lutaju i po stazama i izvan njih. Ova klasa skije uglavnom od skijaša zahteva dobru fizičku pripremljenost, skije puno manje opraštaju greške pri vožnji i očekuje se da skijaš vozi skiju u smeru u kojem je naumio snagom svojih mišića i tehnikom. Konstrukcijski su ovakve
skije bliske takmičarskim modelima, jezgro je gotovo po pravilu izrađeno od drveta što osigurava znatnu torzionu krutost i odlično ponašanje pri višim brzinama. Modela ima mnogo i na samom je skijašu da odabere šta želi.
TAKMIČARSKI MODELI
Naravno, to nisu prave takmičarske skije na kojima se vozi svetski kup. To su replike modela iz svetskog kupa, no i dalje vrlo, vrlo ozbiljne skije, koje pod nogama slabih skijaša mogu dovesti do teških povreda. Takmičarski modeli su rađeni za spremne skijaše, jako dobre tehnike, snažnih mišića i dobre izdržljivosti. Takve su skije namenjene uređenim i pripremljenim stazama na kojima će se ponašati neprikosnoveno, stabilno, brzo i pouzdano ako ih znate pripitomiti. Rezervisane su za one koji imaju dosta snage i mnogo dana skijanja tokom sezone. Po dubokom snegu se ne snalaze dobro, većinom jer su teške i uskog struka koji zbog male površine tone. Ova klasa skija je veoma tvrda, jako teška što im donosi stabilnost pri brzini. Sva najbolja konstrukcijska rešenja iz laboratorija ugrađena su u takve skije – od čisto drvenog jezgra, integrisanih vezova, tvrdih rubnika, posebnih antivibracijskih rešenja... Tu je još mnoštvo tehnoloških detalja oku nevidljivih, ali zato primetnih na ceni koja je često astronomska. Slalomski modeli su radijusa 12-13m na 165 cm dužine, veleslalomski modeli radijusa većih od 18 m i dužina preko 180 cm. Ako niste odličan skijaš, nemojte se polakomiti za ovim modelima, jer biste mogli baciti novac i ostati nezadovoljni.
Tipovi skija
Osim po klasi, skije se razlikuju i po tipu, odnosno nameni. Donosimo ukratko informacije koje bi vam trebale pomoći da savladate konfuziju s nazivima.
ALLROUND
Predstavlja najrašireniji oblik tipa skije, a po samom nazivu je očigledno da je to skija koja bi trebalo da daje 'od svega po malo', većinom orijentisana na uređene podloge, no namenjena i mekanom snegu i off-piste skijanju. Naravno da je to više marketing, jer teško je napraviti skiju za sve uslove. Skije sa debljim strukom i većom površinom teže iniciraju zaokret i znatno ih je teže dignuti na rubnike, dok skije sa vrlo malim radijusom imaju tanki struk koji lakše tone u dubokom snegu. Teške i tvrde skije su bolje za led i tvrde staze, ali takve će skije generalno imati manju plovnost u dubokom snegu. Rasponi dužina i radijusa su raznoliki i izbor prepuštamo individualnim afinitetima.
ALLMOUNTAIN
Allmountain modeli bi takođe trebalo da budu univerzalni modeli, ali to su više modeli namenjeni skijanju po mekšem snegu, sa nešto većim površinama i nešto većim radijusima u odnosu na allround modele. Rasponi dužina i radijusa su raznoliki i izbor prepuštamo individualnim afinitetima.
FREERIDE
Freeride modeli su istinski ljubitelji planine i neuređenih staza. Velikih radijusa, širokih dasaka (njihova je širina jako uočljiva, pogotovo u struku skije) i većih dužina nego konkurencija – odmah ćete znati da se radi o krstarici za duboki sneg nevelikih tvrdoća.
RACE
Modeli skija rađeni za tvrde i strme, takmičarski pripremljene staze. Ne smeta im strmina niti led, ali nisu
baš ljubitelji dubokog snega. Rađeni za skijaše dobre kondicije i ljubitelje brzine koji imaju tehniku potrebnu za kontrolu ovakvih skija. Slalomske skije su skije koje imaju male radijuse i dužine u rekreativnom svetu do 170 cm, teško se voze pravolinijski, ali su gospodari kratkih i dinamičnih zaokreta. Skije za veleslalom su duže, većih radijusa, koje teško rade kratke zaokrete, ali su prvaci kad je stabilnost u pitanju.
CROSS
U poslednje vreme sve popularnija kategorija skija koju predstavljaju modeli koji bi trebalo da pomire takmičarski orijentisane skije sa allmountain mogućnostima. No, u praksi ispada da su to i konstrukcijski, i geometrijski skije bliže race modelima sa možda tek malo manje naglašenom zakrivljenošću (posebno u struku), ali i dalje dosta tvrde i uglavnom zahtevnije skije i od allround i allmountain modela. Duboki sneg im nije primarna namena, ali zato vrlo dobro podnose brzine i tvrđe podloge. Većina cross modela nije zahtevna poput race modela (pogotovo oni niži cross modeli koji su nešto bliži allround skijama), no oni najjači cross modeli se definitivno mogu smatrati gotovo race modelima, i to po radijusima negde između slalomskih i veleslalomskih modela.
PARK (FREESTYLE)
Modeli koji su namenjeni akrobacijama. Imaju savijene krajeve skija s obe strane (tzv. twintip). Mekane su, izrazito savitljive i otporne na torzije, srednjih radijusa i definitivno nisu rađene za velike brzine.
Pogledajte i: Rentiranje ski opreme
Pročitajte i
